PRIČE IZ KOMŠILUKA: Prenošenje ljubavi ka muzici i flauti kao imperativ u Žokinom radu sa decom
Iako ima svega 31 godinu, Svilojevčanka Žoka Baršonj već se može pohvaliti brojnim uspesima u svojoj nastavničkoj karijeri, zahvaljujući čemu je ove godine postala jedna od dobinica prestižne Novembarske nagrade, a koja se na nivou opštine Apatin dodeljuje povodom Dana prosvetnih radnika. Ova skromna master profesorka flaute, iako i sama vrhunska umetnica, oduvek je, kaže, imala želju samo da prenosi deci svoje znanje i ljubav ka muzici, u čemu beskrajno uživa pet godina unazad. Kao nastavnica flaute u OMŠ “Stevan Hristić”, sa svojim učenicima je uzela učešće na velikom broju državnih i međunarodnih takmičenja, odakle su stizale samo prve i druge nagrade. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica odrasla je sa roditeljima i starijom sestrom u Svilojevu. Osnovnu školu završila je u svom rodnom selu sa odličnim uspehom. I u školi i van škole bila je uvek aktivna u raznim sekcijama, ali i u kulturno-umetničkom društvu i u crkvi.
“Oduvek sam želela i tražila od roditelja da me upišu na flautu, iako nisam bila naročito upoznata sa tim instrumentom. Imala sam lepo detinjstvo, a moja porodica je uvek bila uz mene, podržavala me, te verovala u moje snove, zahvaljujući čemu su kasnije došli i dobri rezultati”, prisetila se Žoka, koja je već u drugom razredu osnovne škole upisala OMŠ “Stevan Hristić” u Apatinu, na flauti, kod profesorke Marte Stojanović.
Već tokom pohađanja niže muzičke škole, Baršonj je pokazivala veliki talenat, ali i kontinuiran rad, te je tako učestvovala na brojnim takmičenjima sa kojih je donosila samo prve i druge nagrade, ali dobri uspesi i osvajanje nagrada nisu tu stali, već su se nastavili i u srednjoj školi.
“U 2008. godini upisala sam se u Srednju muzičku školu u Subotici, na smer flaute kod profesorke Katarine Skenderović, a poslednje dve godine sam završila kod profesorke Renate Rož. Moje uspomene iz srednjoškolskih dana jako su lepe. Okruženje je bilo pozitivno i tada sam se upoznala sa divnim ljudima sa kojima i dan danas negujem čvrsta prijateljstva. Posebno lepe uspomene nosim sa divnih koncerata koje sam svirala sa orkestrom u Gradskoj kući, bilo da sam svirala ili slušala.To je odigralo veliku ulogu da i sama poželim da budem nastavnik, kao i činjenica da su mi majka i sestra takođe nastavnice”, priznaje Žoka.
Nakon srednje škole, naša sagovornica primljena je na Fakultet muzičkih umetnosti u Segedinu. Osnovne akademske studije započela je 2013. godine, a nakon tri godine i mnogo koncerata, stekla je zvanje umetnika klasične flaute. Već 2016. godine upisala je master akademske studije u Segedinu, da bi tri godine potom postala master profesor flaute.
“To mi je bio jedini cilj, da završim flautu i da radim sa decom. Mene je više privlačilo da postanem nastavnica flaute nego da sviram u orkestru ili da budem umetnica. U 2019. godini sam počela raditi u Osnovnoj muzičkoj školi “Stevan Hristić” u Apatinu i veoma sam srećna što mi se ukazala prilika da se zaposlim čim sam završila studije, jer sam se u toj školi kao đak osećala kao da sam u sopstvenoj kući, što se do dana današnjeg nije promenilo”, iskrena je Baršonj.
Kako saznajemo od nje, danas, kao i na početku karijere, puna je entuzijazma kada je rad sa decom u pitanju, a ono što uvek praktikuje u svom radu je da se prilagodi đacima, jer su svi različiti, te daje sve od sebe da svako bude zadovoljan i zainteresovan.
“Radovala sam se što ću raditi sa decom, što ću ih upoznati sa muzikom i učiti ih da zavole flautu. Oni su me podsticali da napredujem i da sa njima postignemo zajedno lepe uspehe i uspomene na raznim priredbama i koncertima. Uvek je lepo kročiti preko praga muzičke škole pošto me čeka kolektiv na koji mogu da računam i u kom jedni drugima pomažemo da postignemo što bolje rezultate”, ispričala je.
Sa svojim učenicima, naša sagovornica bila je na velikom broju takmičenja, odakle su donosili samo prve i druge nagrade.
“Na prvom takmičenju sa Nemanjom Srbljaninom smo postigli drugu nagradu na Republičkom takmičenju. Bio mi je veliki izazov da uopšte nekoga spremim da učestvuje na tako teškom takmičenju. Posle toga smo išli na Međunarodno takmičenje Davorin Jenko, gde je Una Basta osvojila drugu nagradu, ali i na Međunarodne susrete flautista “Tahir Kulenović” gde je osvojila prvo mesto. Na 66. Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, Leila Glumičić je osvojila drugo mesto, na Danima muzike u Bačkoj Topoli Nina Basarić je uzela prvu nagradu, a na Republičkom takmičenju u Beogradu Nina je osvojila drugo mesto. Za takmičenja se spremamo samo sa učenicima koji to žele, a meni je zapravo osnovni cilj da svaki đak zavoli muziku, instrument, i da lepo napreduje, te da nastave da sviraju flautu i posle završene škole”, priča Žoka.
Žoka sa suprugom živi u Apatinu, a u slobodno vreme aktivna je u duvačkom orkestru, peva u crkvenom horu i u ženskom horu u KUD “Jožef Atila”.
Ove godine, povodom Dana prosvetih radnika, našla se među dobitnicima prestižne Novembarske nagrade. Za ovo visoko priznanje predložile su je upravo njene kolege, a što joj je, kaže, naročito drago i što joj daje podstrek da još bolje radi svoj posao.
Mi joj od srca čestitamo i sigurni smo da će iz njene učionice i ubuduće izlaziti veliki broj vrhunskih umetnika.
