PRIČE IZ KOMŠILUKA: Anđelin doprinos stvaranju boljih uslova za život mladih na selu
Iako ima svega 21 godinu, Anđela Šimunov, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, već sada je jedna od onih koja s pravom može da se pohvali značajnim ličnim doprinosom svojoj lokalnoj zajednici. Naime, godinama unazad, kao važna karika jedne od najboljih i najaktivnijih organizacija na nivou Vojvodine, a koje se zalažu za bolji život mladih u ruralnim područjima (Centar za kulturu i obrazovanje Sonta), učinila je mnogo korisnih stvari, ne samo u svom rodnom selu, već i šire. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica rođena je i odrasla u Sonti, a prema njenom mišljenju, detinjstvo na selu nešto je najdragocenije što jedno dete može iskusiti.
“Iako sam sa roditeljima živela u zgradi u Sonti, većinu detinjstva sam zapravo provodila kod bake i dede u njihovoj kući gde sam imala veliko društvo. Pretežno sam se družila sa dečacima i uvek je to bilo pentranje po drveću, trčanje po putu, do kasno uveče smo se igrali na ulici... Taj period života bio mi je zaista izuzetno bezbrižan, bezbedan i jako lep”, otkriva Anđela, koja je osnovnu školu završila u svom rodnom selu kao kao odličan učenik.
“Volela sam i prirodne i društvene nauke, srpski, likovno, muzičko, ali bila sam i dobar matematičar. Učiteljica nam je bila umetnica i često smo s njom posećivali likovne kolonije, glumili, kreativno se izražavali, što sam nastavila i kasnije da radim, te sam se tako već u petom razredu osnovne, sa 13 godina, priključila Dramskom studiju Centra za kulturu i obrazovanje Sonta.”
Kao mlada glumica, osvajala je nagrade na festivalima, ali i za svoj likovni rad, te je posle osnovnoškolskog obrazovanja naginjala ka upisu u neku umetničku školu. Ipak, na kraju se odlučuje za Gimnaziju u Apatinu, koju takođe završava kao odličan đak.
“U to vreme, uveliko sam bila u CEKOS-u. Negde do osmog razreda glumila sam u dramskoj grupi, a po upisu u srednju postala volonter. U organizaciju me je privuklo to što smo zahvaljujući njoj mogli da promenimo neke stvari u selu kada su potrebe nas mladih u pitanju. Pre toga, mi nismo imali gde da budemo i bilo nam je dosadno u Sonti, jer nije bilo puno sadržaja za nas. Otvorili smo CEKOS i bukvalno šta god smo želeli, to smo i ostvarili, od Nedelje pozorišta, preko letnjeg bioskopa, raznih sportskih događaja i drugih sadržaja”, priča naša sagovornica i dodaje:
“Sredili smo omladinski teren, zahvaljujući čemu u selu svake godine imamo turnir u fudbalu. Sad su renovirani i koševi, pa se nadamo i novim turnirima. Pomagali smo mlađoj deci oko domaćih zadataka, organizovali brojne humanitarne akcije, inicirali uređenje Doma kulture, a sa poslednjim projektom „Izađi iz balona“, kao mobilni omladinski klub, dolazimo na mesto okupljanja mladih, pričamo sa njima, savetujemo ih, saznajemo njihove potrebe i interesovanja kako bismo i dalje radili na tome da u selu imaju što više sadržaja, da se povezuju, druže i slično”.
U prethodnim godinama, Šimunov je u organizaciji uzimala učešće na brojnim radionicama, seminarima, pohađala razne treninge… Sada je počela i sama da piše projekte, a danas je predsedica Upravnog odbora i zastupnik CEKOS-a.
Kako su u međuvremenu prepoznati ne samo od strane svojih sugrađana, već i šire, tako sada uveliko, s obzirom na dugogodišnje iskustvo koje imaju, kroz različite projekte podržavaju i druge mlade na nivou celog okruga.
Podsećamo, zahvaljujući svom entuzijazmu i podršci lokalne zajednice, otkupili su prostor u kom borave, a iako su najprepoznatljiviji po pozorištu, poslednjih nekoliko godina sve se više vrednuje i njihov omladinski rad, i to na nivou cele Srbije.
Anđela kaže da im se mladi rado priključuju i da su im njihova vrata uvek otvorena.
“Vole da dođu kod nas, jer je atmosfera topla i opuštena. Dođu na kafu, pa kroz neformalne razgovore saznamo šta žele, šta ih zanima. Uvek imamo bar desetak aktivnih volontera kada je omladinski rad u pitanju. Leti nas ima najviše, pošto je raspust, ali oni su generalno uvek slobodni da svrate kad god žele”, rekla je naša sagovornica i dodala da im je radno vreme od 9 do 17 sati.
Osim supevizije sa zaposlenima i radionica koje radi sa mladima, Anđela kao predsednica UO CEKOS-a saziva i Skupštinu, te nam tako otkriva kako ove godine radi na tome da tradicionalna Svečana godišnja Skupština bude malo drugačija.
“Zamislila sam da to ove godine bude manje formalno. Proslavljamo 10 godina od osnivanja organizacije, pa bih volela da imamo štandove, muziku, toplu čokoladu, da bude drugačije, što će prvenstveno biti dopadljivije mladima”, smatra ona.
Pored svega navedenog, ova vredna Sonćanka uspešan je student u Novom Sadu i na trećoj je godini Filozofskog fakulteta.
“Upisala sam pedagogiju, jer to mogu da povežem sa svime što sam prethodnih godina radila u CEKOS-u. Zapravo, sve iz organizacije mogu da primenim na fakultetu i obrnuto, jer su pedagogija i omladinski rad usko povezani. Mogu i master npr. da završim u Švedskoj, vezano za omladinski rad i da se vratim ovde sa tim, ali otom potom. Ne planiram raditi u vrtiću ili prosveti, to je sigurno, tako da ću se najverovatnije opredeliti za taj omladinski rad. Od CEKOS-a mi je teško da se odvojim, to mi je bukvalno kao druga kuća”, priznaje Šimunov.
Elokventna, pozitivna, komunikativna, voli da savetuje i pomaže druge, uporna, samouverena, naša sagovornica otkriva da se poslednjih nekoliko godina naučila i strpljenju.
“To me je zapravo CEKOS naučio. Nakon svih ovih godina u organizaciji, shvatila sam da je sve jedan velik dugačak proces, gde treba prvenstveno imati strpljenja. Evo, mi tek posle deset godina možemo da kažemo da smo savršena organizacija, po meni, koja ima sve kvalitete i na koju sam ponosna u svakom smislu te reči”, istakla je.
U slobodno vreme, Anđela, osim u CEKOS-u, najviše voli da provodi vreme sa porodicom, dečkom i društvom, koji su joj ujedno i najveća podrška. Obožava da čita, volela bi da putuje što više, a najveća želja joj je, još od osnovne škole, da volontira u Africi. Mi joj u svakom slučaju želimo da ispuni svoje snove, ali i da nam se vrati, te nastavi svoj rad sa mladima. Devojke poput nje svakako su svetao primer budućim generacijama Sonćana, a koji bi, po uzoru na nju, takođe mogli dati svoj doprinos lokalnoj zajednici, sa ciljem ostanka mladih na selu. Na kraju krajeva, na mladima svet ostaje!
