TINEJDŽERI OD SADA BEZ RODITELJA ODLUČUJU O ZDRAVLJU
Podeljena mišljena stručnjaka povodom novih zakonskih odredbi
Dete od 15 godina, tinejdžer, koji je tek završio osnovnu školu, ubuduće će imati pravo da podatke o svom zdravlju ne otkriva roditeljima ili starateljima. Uz to, ima pravo da zatraži da sam pogleda svoju medicinsku dokumentaciju.
To je predviđeno izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su u parlamentu Srbije usvojene posle burne polemike. Ministar zdravlja dr Zoran Stanković objasnio je poslanicima da se ova odredba odnosi na usklađivanje zakona sa Konvencijom o pravima deteta i Ustavom koji garantuje najviši standard zdravstvene zaštite za svu decu.
Precizno, ova odredba Zakona glasi da dete od 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje, odnosno za samostalno donošenje odluka, ima pravo na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Ograničenje je napravljeno u vidu formulacije „nadležni zdravstveni radnik, dužan je da, u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, saopšti roditeljima podatke o zdravstvenom stanju deteta i pored zahteva deteta da se informacije o njegovim zdravstvenom stanju ne saopšte roditeljima”.
Posle 30 godina koje je provela na odseku za adolescentnu psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović”, a danas kao adolescentni psihoterapeut u savetovalištu „Psihološki krugovi” Vesna Brzev-Ćurčić za „Politiku” kaže da deca od 15 godina već imaju dovoljno zrelosti da mogu da odlučuju o nekim važnim aspektima svog života.
– Ovde nije ključno pitanje da li će lekar i dete od roditelja sakriti informaciju, nego kakav su odnos dete i roditelj uspostavili do 15. godine i šta je to što motiviše dete da od roditelja sakrije činjenicu da boluje. Prirodno je da dete od roditelja traži zaštitu, utehu, savet ili pomoć, a ne da krije. Sakrivaće ona deca koja će time sebe štititi od roditelja – moguće kazne, progona, osuđivanja ili, što je češći slučaj, štitiće roditelja od saznanja da je bolesno – navodi Brzev-Ćurčić.
Zakon je do sada podrazumevao da devojka tek posle 16. godine ne mora da traži dozvolu za abortus. Većina njih se plaši da roditeljima kažu za to i odlazi u sumnjive klinike na nelegalni abortus, a ima i onih koji se nađu u poodmakloj trudnoći i rode neželjenu decu.
– Dok sam radila kao psiholog sa mladima u državnoj ustanovi često su mi dolazila deca bez uputa i knjižice. Svesno sam kršila zakon i primala sam takvu decu, jer su mi ona govorila da ako bi tražila knjižicu, roditeljima bi morala da kažu gde idu, a onda bi ih oni pitali „da li si lud, pa ideš tamo” i slično – kaže Vesna Brzev-Ćurčić.
Međutim, psiholog i psihoterapeut Snežana Adašević-Petrović iz istog savetovališta smatra da je 15. godina, ipak prerani uzrast da bi dete imalo kapacitete da shvati i odluči šta će o svom zdravstvenom stanju reći, a šta prećutati.
– Ovde je suština da roditelji nisu našli odgovarajući način da, primereno uzrastu, objasne detetu šta mu se dešava. Zašto bi dete samo išlo u dom zdravlja da traži uvid u zdravstveni karton? Ako je reč o ozbiljnoj bolesti, dete sa 15 godina, ako bi i dobilo uvid o svojoj bolesti iz kartona, nema kapacitete i znanja da na pravi način razume medicinske izraze. Druga je priča kada se psihologu poveri da ima probleme u školi, porodici, ljubavnom životu. To se odnosi na intimu, koju deca u tom uzrastu često ne žele da dele sa roditeljima, imaju vršnjake kojima su privržena ili će potražiti pomoć psihologa – kaže Snežana Adašević-Petrović.
Kako postupati sa nekim veoma delikatnim dijagnozama kao što su inficiranje virusom HIV- a ili hepatitisa Be ili Ce, koje bi neki adolescent želeo da prećuti zbog straha od stigmatizacije, pitamo infektologa, profesora dr Dragana Delića, direktora Instituta za infektivne bolesti KCS-a.
– Kada je reč o inficiranju hepatitisom Be ili Ce, takvu informaciju ukućani bi trebalo da znaju, nevezano za to da li je reč o detetu od 15 godina ili odrasloj osobi. Dete sa 15 godina u Srbiji i njegov vršnjak na zapadu su „dva sveta”. Na zapadu su deca mnogo samostalnija – kaže dr Delić.
Ne možemo u svemu imitirati Zapad
Pedijatar i načelnica Dečjeg dispanzera doma zdravlja „Vračar” primarijus dr Verica Dikanović za „Politiku” kaže da, gledajući decu našeg podneblja, ovo rešenje je preuranjeno.
– Ne možemo našu decu, život i vaspitanje, porediti sa zapadnim načinom života, gde ovakve odredbe važe – kaže dr Dikanović, dodajući da se slaže da dete treba da pita sve što ga zanima u vezi sa zdravljem.
