PRIČE IZ KOMŠILUKA: Medićevi „Kraljevski šampioni“
Šezdesetogodišnji Mirko Medić jedini je Apatinac koji se bavi uzgojem golubova rase američki kraljevski golub, tzv. kingova, a za koje je oko tri decenije unazad osvajao brojne šampionske pehare, kako na državnom, tako i na međunarodnom nivou. Ljubav ka životinjama gaji od malih nogu, a svoje prve golubove imao je sa svega sedam godina. Kao izuzetno primeran dečak, odličan učenik, đak generacije u Srednjoj poljoprivrednoj školi, a potom i sjajan student, po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu vraća se u svoj rodni grad i počinje ozbiljnije da se bavi golubarstvom, da bi danas postao jedan od najcenjenijih odgajivača. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik rođeni je Apatinac, koji je, kaže, odrastao u lepom okruženju, u četvoročlanoj porodici, te da su mu još kao dečaku interesovanja uvek bila vezana za životinje.
Osnovnu školu završio je u Apatinu, išao na sekciju iz biologije i jedno vreme na streljaštvo, a potom upisuje Srednju poljoprivrednu školu u Bitolju, jer je u to vreme kod nas bilo usmereno obrazovanje, 9. i 10. razred, a on je želeo direktno u srednju, koju završava kao đak generacije.
Nakon srednje, Medić odlazi na odsluženje vojnog roka, a potom završava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu na smeru hidromedioracije – uređenje i korišćenje voda u poljoprivredi (sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje).
“Nažalost, u Apatinu nikad nisam dobio šansu da radim u struci, čak nisam dobio šansu ni da odradim pripravnički staž. Nudio sam se 12 godina, nisam uspeo, tako da sam radio razne druge poslove, jer sam morao da izdržavam porodicu, pošto sam se u međuvremenu oženio i dobio dva sina”, ispričao je Mirko, koji se najpre zaposlio 1992. godine u Dunav industriji kao fizički radnik, da bi nakon nešto više od godinu dana na istom mestu celu deceniju radio kao šef obezbeđenja. Godine 2004. prelazi u “Radnički univerzitet”, odnosno Ustanovu za stručno osposobljavanje odraslih, gde je u 4 mandata bio direktor, a od 2019. godine pa do danas radi na mestu stručnog saradnika.
Kada je golubarstvo u pitanju, naš sagovornik kaže da mu nikad niko to nije ni nametnuo, niti branio, već da je to prosto ljubav koju gaji od malena.
“Moji roditelji su ovde kolonizirali iz Like i tu je bilo nekih golubova, ali ni blizu ozbiljnog gajenja. Ne znam, verovatno se čovek rodi sa tim nekim genom koji ga veže za životinje. Gajio sam i druge životinje, i dan danas ih imam, a golubove zapravo počinjem da držim sa 7 godina, u to vreme ne znajući ni koja je rasa, ni kako se drži, ništa. Prve golubove, dva para pismonoša, dobio sam od sada već pokojnog Pište Hama. Prvo su to bile neke kutije gde sam ih držao, pa gajbice, pa gajbe, pa malo veće, pa srušiš, pa novo… Napravio sam do sad golubarnika, ne zna im se broj”, priznaje Medić.
Kako je odrastao i sazrevao, tako je sazrevala i njegova spoznaja o pticama. Tokom života držao je različite rase golubova, čak i našeg čuvenog apatinskog srcastog goluba, koji je u to vreme bio priznat u svetskom katalogu rasa. Tih godina golubarstvo je bilo izuzetno popularno u našoj opštini, a Mirko je bio sekretar tadašnjeg Kluba odgajivača i ljubitelja sitnih životinja Apatin. Prema njegovim rečima, mi i danas imamo jako puno dobrih odgajivača, ne samo golubova, već i pasa i drugih životinja.
Iako se kod nas, prema Medićevim rečima, uglavnom uzgajaju golubovi rase pismonoše, srpski visokoletači i budimpeštanski visokoletači – pertlovi, on se odlučio za nešto drugo, za američke kraljevske golubove.
“Onog momenta kad sam završio studije, seo sam i počeo da razmišljam o tome kako je vreme da svoj hobi pretvorim u nešto ozbiljnije. Tako danas, evo već 35. godinu, držim isključivo tzv. kingove, odnosno američke kraljevske golubove. Prvi par sam nabavio u Apatinu. Tad sam veoma malo znao o tome, ali sam se raspitivao, čitao, a potom kreće moj pravi put odgoja kingova 1999. godine, za vreme bombardovanja. Te godine sedim kući i nađem telefon jednog odgajivača iz Bečeja, kontaktiram ga, a nakon što sam otišao kod njega, na istom mestu se pojavljuje najbolji odgajivač u to vreme u Srbiji, sa kojim sam u međuvremenu postao izuzetno blizak prijatelj. Nakon toga, upoznajem još neke ljude, dalje se edukujem i čvrsto rešavam da moj izbor budu upravo kingovi”, priča Mirko, koji je danas ozbiljan odgajivač kog pitaju za savete i koji ih rado i nesebično deli.
Takođe, sarađuje sa brojnim odgajivačima na evropskom nivou. Druže se, posećuju, razmenjuju iskustva…
Naš sagovornik ističe da je king kao rasa izuzetno zahtevna za odgajanje.
“Nije dovoljno da vi znate kako golub treba da izgleda, već i genetiku, ko s kim ide, ko se trpi, ko ne, kako da se hrane, gaje, razmnožavaju i još mnogo toga. Težina im je od 850 do 1.050 grama. Kupuje se specijalna hrana, daju se vitamin, minerali… Mužjak teže oplođava jaja i jako su loši roditelji, pa vi pored njih morate imati dadilje, a to su druge rase golubova. Kroz praksu su se najbolje pokazale pismonoše, ali i melezi. To zapravo i nije toliko važno, bitno je samo da su kao roditelji dobri, da dobro leže na jajima, da golupče izađe i da ga lepo othrane”, objasnio je.
Izložbeni tip goluba koji Medić uzgaja ocenjuje se sistemom eliminacije na tzv. “Specijalkama”, gde su golubovi razvrstani po polu, boji i starosti.
Naš sagovornik takmiči se od 2000. godine, a za svoje golubove osvojio je brojne nagrade, kako na državnom, tako i međunarodnom nivou, te je od tada do danas svake godine imao barem po jednog šampiona. Poslednji pehar koji je doneo prošle godine, na šta je naročito ponosan, je međunarodnog karaktera, na kom je njegov golub, osim što je bio šampion u svojoj kategoriji, osvojio i titulu grand šampiona, što znači da je odabran za šampiona među šampionima svih drugih kategorija.
Kao i svaki iole ozbiljan hobi, i ovaj Mirkov iziskuje puno odricanja, u smislu vremena, truda, živaca, ali i novca. Iako su velike obaveze, kaže da ih uvek rado i sa ljubavlju obavlja.
“Kad zvoni sat i kad ustanem, prvo oblačim staru garderobu i idem kod golubova, 365 dana u godini, bilo da je sunce, kiša, sneg, šta god. Intenzitet obaveza zavisi od perioda godine. Ako je krenulo leženje i mladi, tu ima puno više obaveza. Sad nam uskoro kreće nova sezona sparivanja, kada kreću i nova iščekivanja i nadanja. Ipak, ni najbolji roditelji ne znače da će se dobiti kvalitetan golub, to je uvek lutrija, pa i tu treba imati te sportske sreće”, iskren je Medić.
Našem sagovorniku najveću podršku u svemu pruža porodica, koja mu je, kaže, na prvom mestu, a od golubova ga, ističe, može rastaviti samo neki zdravstveni problem, te u tom smislu ima nameru i nadalje da uživa u svom hobiju. Priznaje da se često vezuje za svoje golubove, te da ni jedan odgajivač ne može imati uspeha ako ne poznaje svakog primerka ponaosob, jer su i oni živa bića i imaju svoje karaktere.
Mirku od srca želimo da ga zdravlje posluži, pa da još dugi niz godina uživa u svom hobiju i da iz njegovih golubarnika izađu brojni novi budući šampioni.
