Čuveni srpski scenarista Radoslav Pavlović doselio u Apatin
Čuveni srpski scenarista Radoslav Pavlović iz Beograda od januara meseca ima zvaničnu adresu u Apatinu. Dramaturg po struci, čovek po čijim su scenarijima snimljeni brojni popularni filmovi, poput „Hajde da se volimo 3“, „Balkanska pravila“, „Volim te najviše na svetu“ i drugih, svoju bogatu biografiju nastavlja da dopunjuje upravo u našem lepom gradiću kraj Dunava.
Kako saznajemo, u obilazak Apatina je došao na predlog svoje prijateljice iz Sombora, a potom odlučio tu i ostati.
„Sticajem okolnosti sam u julu prošle godine došao ovde da pogledam neke znamenitosti Apatina, kao što je Crna Madona u rimokatoličkoj crkvi, freske u Sinagogi i drugo, a onda sam usput saznao da je jedan od najslavnijih kompozitora filmske muzike iz Apatina, da je zgradu opštine radio arhitekta koji je radio i parlament u Budimpešti, pa sam saznao da je bilo 13 ciglana ovde i da su cigle i crep iz Apatina pokrili Budimpeštu, Beč, Sombor... Saznao sam da je u Apatinu bila najjača svilara u ovom delu Evrope, gde su se pravile čarape za žene koje su nosile dame u imperiji, potom sam video ulicu Srpskih vladara koja je jedna od lepših ulica koje sam video, a ne znam gde nisam bio. Onda Dunav, pogled, crkva koju je Peđa Ristić projektovao... Išao sam dalje kanalima, pa u Monoštor, obilazio čarde... Sve mi se dopalo, a nabrojao sam samo delić svega onoga što me je privuklo“, ispričao je Pavlović.
Za kućom u Apatinu tragao je od avgusta 2024. do januara meseca ove godine, te kad je izabrao adekvatan dom, rešio da se tu i nastani.
„Rešio sam da ovo godina što mi je ostalo pišem ovde. Video sam šta Apatin jeste ili sam uobrazio da vidim šta bi Apatin mogao da bude. Vrti mi se jedna mala sintagma, najnežnija moguća sintagma, da je Apatin uspavana lepotica. Da li će se pojaviti princ, ne znam. Voleo bih da se pojavi, da dođe neki princ koji će da je probudi i da upali svetlo, da vidimo princezu.“
Naš sagovornik kaže da se u Apatinu oseća odlično, te da je u njemu upoznao najzanimljivije ljude sa kojima deli boemsko razumevanje života, druženje i duge priče. Izuzetno je aktivan, puno šeta, vozi bicikl, obilazi i upoznaje nova mesta, druži se sa ljudima, a otkrio nam je i da uređuje vrt ispred kuće, gde planira da zasadi dud, po kom je Apatin takođe nekada bio čuven. Od njega smo saznali i na čemu trenutno radi kada je njegovo pisanje u pitanju.
„Napisao sam jedan tekst za pozorište, tema je mnogo jaka i teška. U pokušaju sam da ta predstava izađe u Beču za srpsku zajednicu koja ima oko 300.000 članova. Zamisao mi je da prva repriza bude u sali Kulturnog centra u Apatinu. Takođe, ima jedan istorijski lik koji me beskrajno inspiriše, a u pitanju je Laza Kostić. Reč je o jednom fenomenu, čoveku koji je sredinom 19. veka bio najveća ličnost u Evropi, bukvalno. Nabavio sam jako puno literature, intenzivno čitam o Lazi o Lenki, o epohi u kojoj je živeo, sa namerom da napišem jednu dobru duboku ljubavnu dramu“, otkriva Pavlović.
Radoslavu želimo toplu dobrodošlicu u Apatin, sa željom da upravo u našem gradu napiše još mnogo lepih tekstova, te da neke buduće generacije „uspavanu lepoticu kraj Dunava“ prepoznaju i po njegovom plodonosnom radu, a možda je jednog dana i probude.
Biografija Radoslava Pavlovića
Radoslav Pavlović rođen je 1954. godine u Aleksandrovcu. Osnovnu školu, gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, završio je u Beogradu.
Pozorišne praizvedbe:
„Savremenik“, SKC, 1978.
„Šovinistička farsa“, SKC, 1985.
„Muke po Živojinu“, Jugoslovensko dramsko, 1986.
„Braća po oružju“, Duško Radović, 1987.
„U potrazi za izgubljenom srećom“, Duško Radović, 1989.
„Mala“, Zvezdara teatar, 1990.
„Šovinistička farsa 2“, Duško Radović, 1991.
„Život Jovanov“, Zvetdara teatar, 1992.
„Čaruga“, Zvezdara teatar, 1993.
„Moja draga“, Beogradsko dramsko, 1994.
„Šovinistička farsa 3“, produkcija ZAM 1995.
„Beograd“, Duško Radović, 1995.
„Moja mama“, Kult teatar, 1998.
„Vidimo se u Den Hagu“, Kult teatar, 1998.
„Tri boje duge“, Slavija teatar, 2000.
„Jedanaest nedelja“, Jugoslovensko dramsko, 2000.
„Program uživo“, Kult teatar, 2001.
„Slatke usne mladosti“, Kult teatar, 2003.
„Pastorala“, Kult teatar, 2007.
„Devojke“, Narodno pozorište Niš, 2010.
Filmovi snimljeni po scenarijima Radoslava Pavlovića:
“Piknik u Topoli“, r. Zoran Amar, 1980.
„Stepenice za nebo“, r. Miroslav Lekić, 1982.
„Živeti kao sav normalan svet“, r. Miloš Radivojevvić, 1983.
„Prljavi film“, r. Dušan Sabo, 1987.
„Hajde da se volimo 3“, r. Stanko Crnobrnja, 1990.
„Mala“, r. Predrag Antonijević, 1990.
„Balkanska pravila“, r. Darko Bajić, 1996.
„Volim te najviše na svetu“, r. Predrag Velinović, 2003.
Televizijska serija „Moj rođak sa sela“, 28. Epizoda, JSRTS 2008 – 2011.
Knjige:
Izabrana dela u šest knjiga
„Beogradska knjiga“, 2010.
„Kralj Aleksandar Karađorđević“, tv roman, Zavod za izdavanje udžbenika, 2015.
„PUPIN lovac na zvezde“, kompanija „Novosti“, 2021.
Radno iskustvo:
1980 – 1989. Tv Beograd, dramaturg, urednik, zamenik glavnog i odgovornog urednika kulturno-zabavnog programa
1989 – 2009. U statusu slobodnog umetnika
2009 – 2012. JSRTS, zamenik glavnog i odgovornog urednika kulturno-zabavnog programa
2012 – 2017. Savetnik predsednika Republike Srbije
2017 – 2019. Direktor Kulturnog centra Srbije u Parizu.
Televizijske serije u pripremi:
„Jesenje kiše“
„Šovinistička farsa“
„Tri boje duge“
„Žene anđeli“
„Kralj Aleksandar Karađorđević“
„Pupin“
